1) “Pokreni svoj biznis”;

2) “Razvij i optimizuj svoj biznis”.

Sad neću pisati ono dobro poznato “za koga je program” već ću staviti prst na
čelo i poput Dambldora izvlačiti misli, s’tim što ja to zovem ‘bacanje magije’,
sa željom da privučem sledeći tip osobe: ne interesuju me godine i pol,
background, obrazovanje… noup. Interesuju me samo 2 stvari koje uvek zahtevam
od svih ljudi koji na bilo koji način sarađuju sa mnom, a to su (kućno)
vaspitanje i iskrenost, i još jednu, specijalno za vas koji dolazite, a ovo je
sada najvažnije: obećanje da ćete doći sa odlučnošću da napravite jedan pomak
napred, kako u vašem poslovanju, tako i u privatnom životu, jer, dragi moji,
sve je povezano…

Dakle, za vas koje interesuje to da pokrenete svoj biznis, želim da dođete sa
odlučnošću da ga zaista i pokrenete u ta 3 meseca u okviru kojih ćemo da
radimo. Što se tiče druge grupe, vi koji već imate svoje biznise, očekujem da
se prijavite sa željom da zaista optimizujete svoj biznis, kako bi on bio
spreman za razvijanje, i da ga vremenom i razvijete, naravno. Nijedna ni druga
akcija nisu lake, zato vam savetujem da se prijavte isključivo ako želite da
unesete sebe i svoju energiju u ove procese.

Ja ću dati sve od sebe, i svoje znanje i kontakte, i veze i prečice, sve što
mogu kako bih vam pomogao da pokrenete, odnosno razvijete svoje biznise i
budete uspešni. Međutim, kako godine prolaze počinjem nešto da shvatam, a to
isto morate da shvatite i vi – ne zavisi sve od mene. Istina je, na drugoj
strani medalje piše da ne zavisi sve ni od vas, ali s obzirom da sam vam rekao
svoj stav i pokazao otvorenost svog srca, duše i uma da vam udenem skromno
znanje i iskustvo koje imam, za ovu situaciju posebno možemo reći da je
apsolutno sve na vama.

“Pokreni
svoj biznis”

Ova grupa namenjena je vama koji niste još ušli u preduzetništvo, a imate ideju
i želju, samo vam treba plan, ok i podstrek, malo znanja, malo ubrzanja i mnogo
podrške (ukoliko želite da pokrenete svoj biznis a nemate nikakvu biznis ideju,
ili imate više njih i ne znate za koju da se odlučite, savetujem vam da
zakažemo jednu konsultaciju u kojoj bismo doneli neku odluku i našli rešenje).

     Budući da je
ovo prva ovakva grupa koju držim, ovo je okviran plan druženja, razgovora i
rada:

1) Upoznavanje, validacija ideje i
postavljanje merljivih poslovnih ciljeva (druženje/razgovor);
2) Validacija biznis modela i ponude –
kategorija i cene proizvoda (razgovor);
3) Šema poslovanja (teorija/rad);
4) Kreiranje brenda – ime/logo/brend
dokument (teorija i rad);
5) Marketing
strategija i pokretanje SM stranica (teorija/rad);
6) Okupljanje
obe grupe zbog networkinga (žurka)


Kao što sam rekao u gornjem delu teksta, deja ovog tromesečnog sprinta je da na
kraju (što će biti decembar), ako ne pre, pokrenete svoju biznis ideju. Zvuči
mnogo strašnije nego što jeste. Verujte mi. Prošao sam ovo u radu 1 na 1 mnogo
puta. Sve će biti u redu. Znam da se malo plašite. I to je ok. Znači da nešto
vredno radite. Znači da vam je stalo.

“Optimizuj i razvij svoj biznis”
Sa razlogom ide prvo optimizacija pa razvoj, zato što bez prethodno optimizovanog
poslovanja, razvoj postaje glavobolja. Šta je optimizacija? To je proces
pojednostavljivanja procesa i povećanja efikasnosti u poslovanju. A da bismo
mogli ugrubo da vidimo poslovanje kao jednu mašinu sačinjenu od mnogo procesa,
potrebno je da tačno zapišemo (bukvalno dokumentujemo) sve te procese, kako
bismo mogli da ih vidimo, razmotrimo, i u razgovoru sa radnicima koji obavljaju
taj posao dođemo do rešenja za njihovo unapređenje. To se zove standardizacija
procesa. A kad se svi procesi standardizuju, radi se optimizacija
(orkestriranje) poslovanja.

     Kao što od petlića
(vas koji dolazite na “Pokreni svoj biznis” grupu) očekujem hrabrost, od vas
koji dolazite u ovu grupu očekujem otvorenost (za kai zen pristup poslovanju,
na primer). Posao se neće sam optimizovati, to morate vi, kroz taj mali sprint
(implementacija je najzeznutija, ali proći ćemo i taj deo), ali gledajte to
ovako, jednom kad to uradite zauvek će vam sve što radite biti optimizovano,
jer ćete provaliti prednost i olakšanje koje donosi optimizovano poslovanje, a
pored toga, razvoj će sam, kao ponedeljak na nedelju, doći, i vaš biznis će se
na određen način uvećati.


Evo plana rada (nije urezan u kamenu) i za vas:

1) Druženje i definisanje konkretnih
poslovnih problema (druženje/razgovor);
2) Šema poslovanja (rad/teorija);
3) Standardizacija svih poslovnih procesa
i uvod u optimizaciju poslovanja (rad/razgovor);
4) Sistemi za implementiranje
optimizacije (razgovor/rad);
5) Kreiranje strategija razvoja i razvoj
biznisa (razgovor/rad);
6) Okupljanje
obe grupe zbog networkinga (žurka)

Ne volim
skeriti advertajzing taktiku, jer ne mogu da osećam zadovoljstvo ako je neko
nešto kupio zato što sam ga uplašio da će ostati bez toga, ali treba da znate
da je broj mesta ograničen na 10 (svaka grupa po 10 članova), a da u obe grupe
imam prijavljeno po par učesnika.

Prošle sezone se mnogo ljudi javilo poslednjeg dana. Ovog puta za takve sumnjam
da će biti mesta. Zato ako mi verujete, želite da radite sa mnom i učite od
mene, javite se na vreme. Pišite na mail ili se javite na Instagramu u DM.
Počinjemo krajem septembra, javljam tačan datum kad dođe vreme.

Ja se uvek radujem novim izazovima, a vi?

The post Druga sezona projekta “Preduzetnik o preduzetništvu” appeared first on Stefan Lalić.

Ovo je slobodna procena – zašto sve više idemo u materijalno, u kapitalizam, u
kupovanje i konzumiranje? Zato što nam je potrebno sve više dopamina da bismo
se osećali dobro. I to radimo iako smo svesni toga da je ovaj put pogrešan, jer
ne može kuća biti zdrava (srećna), ma koliko lepa bila, ako je temelj bolestan.
I da stvarno imamo kuću, kojoj bi neki doktor za kuće ustanovio da ima
zdravstveni problem sa temeljom, ne bismo toj kući udarili novu fasadu da bi se
osećala bolje, zar ne? Već bismo rešili problem iz korena, odnosna iz temelja. Pa zašto onda tako ne postupamo sa sobom…?

Da me sad, u ovom trenutku, neko pita šta želim da budem kad porastem, rekao bih zdrava osoba. To ne znači da imam trbušnjake, da, iako bih svakako i njih probao da smuljam usput, niti da budem dugovečan ili skočan, pokretan, kao ni to da mi je šećer u dozvoljenim granicama, iako su to sve komponente zdravlja. Već zdrav iznutra, sposoban da osećam sve što mi se oseća, i da budem ok sa tim. Da na moje unutrašnje stanje manje utiču drugi ljudi i spoljne situacije, da nemam osećaj koji imam od kad znam za sebe – da sve moram i da sve mogu i ako ja ne spasim svet niko drugi to neće uraditi i nešto strašno će se desiti (ili me zapravo niko neće voleti), i da imam bolji odnos sa samim sobom, što verovatno znači da više volim sebe.

To ne znači da je meni, uprkos gore navedenom, loše u mojoj koži, naprotiv, uglavnom mi je
jako fino, ali oduvek sam imao osećaj kao da nešto treba da rešim da bih se
stvarno opustio. Da bih stvarno ja postao ja, kako bih maksimalno osećao život,
i konačno mogao da usporim i uživam u malim uobičajenim stvarima.

Međutim, nisam se dovoljno bavio svojim temeljom. Kažem da sam jako vredan i da se retko
plašim, odnosno da mi strahovi nisu problem, ali onda nemam pravi odgovor na pitanje
zašto se nisam više bavio isceljenjem sebe? To pitanje ću i vama da ostavim,
jer bez obzira na naše različitosti znam da smo u ovome svi isti. Znam da svi
sve što radimo, radimo da bismo se osećali bolje. Znam da smo u nekim trenucima
u životu svi prolazili kroz teške stvari o kojima više ili manje pričamo, znam
da svi imamo temelj koji treba popravku, našu pažnju i ljubav, i na kraju, znam
da smo svi pokušali i da dalje pokušavamo svim pogrešnim i lakšim putevima da dođemo
do napredka i boljitka, ali uzalud…

Ja neću više tako… Ne znam odakle dolazi ta odlučnost, da li sam sada zreo ili spreman,
ili sam umoran od toga da kroz bilo koji uspeh pokušavam da dođem do sreće i sebe,
ili me puca na intelekt, ego ili šta već – zašto ne idem putem kojim treba da
idem, ili sam samo upao u neko čudno stanje zdravog samoljublja. A možda je i
miks svega navedenog? Uostalom, nije ni važno, važno je samo to da mi sa leve
strane ponudite džak u kom je milion dolara, a sa desne pruženu ruku osobe koja
može više da mi kaže o temi i da mi konkretno pomogne, skrenuo bih desno.

Pretpostavljam da sada očekujete rešenje. Ime i prezime osobe, neki imejl na koji možete da se
javite, kurs ili E-book koji možete da kupite, bilo šta što bi jednom za svagda
rešilo ovu enigmu kako zaista pomoći sebi i osećati se apsolutno dobro i
celovito, ali ne, ja i dalje nemam pravo rešenje. Ali znam
koliko sam se dao u drugim segmentima svog života. Znam koliko sam krvario za
svoj brend da bih od njega napravio ovo što je danas. I isto tako znam, da ako
samo krenem i istrajem u potrazi, da, sigurno će biti grešaka, otvaranja
pogrešnih vrata, gubljenja vremena i energije, pogrešnih ljudi, ali ću, uz malo
sreće, a ona prati hrabre, u nekom trenutku doći do odgovora i rešenja.

Za početak, dovoljno mi je što sam pogledao film “The wisdom of trauma” i što znam svoj
sledeći korak. Nije ajahuska, ali je nešto slično. Znam neke ljude kojima mogu
da se obratim, i verujem da će mi oni dati kakve takve odgovore na pitanje kako
da dođem do i oslobodim pravog sebe. Znam da će biti teško, ali isto tako da me
pitate da li bih voleo da je lakše, verovatno bih vam odgovorio “ne”.

I, kakav je zaključak? Vrlo jednostavan – super je fora i stav “Samo nežno prema sebi”, jer
da svi u nekim trenucima treba da budemo nežniji, i osećaćemo se bolje. Odličan
je i Jordan Peterson, sa drukčijim pristupom – kako svi sebe moramo shvatati
ozbiljnije i kako nema opuštanja, već strogo, vojnički prema sebi ili ka cilju,
jer da, svi ponekad treba da izgiljamo da bismo uradili nešto važno i veliko i
tada ćemo se osećati bolje. Ali to su samo pristupi, nisu rešenja… I da,
porodica i socijalne veze su (dokazano) najveći parametar sreće, i trebamo ih
čuvati i negovati. I da, deca jesu ukras sveta. I da, možda i možemo da
poletimo kad se zaljubimo, i da, partner jeste najvažniji životni saputnik…
Ali to su, na kraju, (samo) drugi ljudi, i oni ne mogu izlečiti naš temelj, to
možemo samo mi…

Počnimo ljubav iz početka ne znači da treba da započnemo nešto novo, nađemo
dodatni ili bolji posao, napravimo prvo ili novo dete ili uđemo u novu vezu,
već da (konačno) započeno ljubav sa sobom, na pravi način, a to valjda znači da
obezbedimo sebi odgovore, brigu i tretman kakav nam je potreban. Počnimo ljubav
iz početka, znači pozabaviti se sobom iz početka, a svi znamo koja je to dob od
koje treba da krenemo. Na kraju, nismo mi danas mnogo drugačiji od te dece koja
smo nekada bili. Samo nam se u ovom odraslom, modernom, brzom i tužnom svetu to
ponekad učini. Počnimo ljubav iz početka znači krenimo konačno na taj put,
jedini put koji zapravo ima smisla…

The post Počnimo (ljubav) iz početka… appeared first on Stefan Lalić.

Hajde da počnemo jako, jer je ovo što ću sada da vam kažem najveća poslovna istina
ili istina uopšte koju sam otkrio u svom tridesetjednogodišnjem životu, a ona
glasi – da bi uspeo (napravio mnogo para, dobru priču, poznat brend) uopšte ne
moraš mnogo da se trudiš. Da, dobro ste čuli, ne moraš.

Kroz život sam se susreo sa dosta uspešnih ljudi koji se nisu nešto mnogo
iscimali, a uspeh im se jednostavno desio. Ono što hoću da kažem, pogotovo ako
u ovom momentu mrdate glavom gore-dole i blago izgovarate “muahaaaa“, jeste da
je takva vaša reakcija posledica duboko ukorenjenje filozofije Američkog sna,
da svako ko se trudi na kraju uspeva, odnosno da bi neko od nas uspeo prvo mora
da se iscima k’o Vil Smit u „Potrazi za srećom“.  Da vam uštedim nekoliko stotina kapljica
znoja… „Na ovome svetu mogu da kažem što se dešava to nije istina, mislim na
ovome svetu što bi naglasio da prepaganda što većina kažu da ovome, nije
istina“. Skapirali ste, to nije istina. Mislim može da bude, vaša, ako baš
insistirate.

Zajebano je kad shvatiš da si bio u iluziji i na kraju ispao magarac, mada i ne mora
priča da se posmatra sa te strane, da, ja sam negovao tu filozofiju i želeo sam
da se mučim, stvarno sam želeo jako da se iscimam, kao sa ribom, jer samo tada
znaš da je prava, u muško-ženskom smislu, odnosno samo tada (valjda) možeš
ponosno da otvoriš pivo, zavaljen u nekoj ležaljci, ponosan na sebe, svoju muku
i na kraju svoj uspeh, jer znaš da nije bilo lako, a kad stvari nisu lake,
osećaš kao da si zaslužio nagradu što dolazi na kraju. Da li je ovo bolest ili
ovako treba, nesam školovao da bih vam rekao.

Ovde dolazimo do logičnog pitanja koje se samo po sebi nameće – šta je za nas
uopšte uspeh? Novac na računu? Pohvala tetke iz Kanade? Ili krv, suze i znoj,
što bi rekla Bejbi, koje smo dali za našu stvar? Po čemu ga merimo (ovo je
namerno, naravno)? I kako ga vrednujemo?

Ja neću, ne mogu i ne želim da odgovorim na ova pitanja i pravim se da odgovori
treba da bude načela, uvršćena u školske knjige, ali ne mogu a da ne podelim sa
vama Nebojšin odgovor na isto pitanje koji je dao u jednom intervjuu. Rekao je
da je njegov najveći skorašnji uspeh to što je posle dužeg vremena napisao
pesmu. Jbt, mnogo sam voleo tog čoveka. Šta voleo, i dalje ga volim – Glogovac,
do koske <3. A što se mene tiče, ali ponavljam, ovo važi samo za mene, uspeh je da dođem u stanje gde neću više ništa želeti da osvajam, već da održavam, a onda ako me Bog pogleda, eventualno i da nešto od toga podelim.

Sad kad čitam šta sam napisao shvatam da je za mene uspeh očigledno da dođem na
određen nivo zrelosti. Sviđa mi se. Ovde ostavljam prostora da sami iskreno
odgovorite šta uspeh znači za vas, a ako vam se ne svidi odgovor, da
preispitate uzroke i eventualno radite na tome da ga rekreirate, ali opet
ponavljam, to je vaša stvar, što sam stariji sve manje želim da menjam svet oko
sebe, tako da što se mene tiče, ne morate ič da uradite.

Elem, Mark Manson, pisac i zastupnik druge filozofije, rekao je da je za njega
uspeh da ima probleme koje želi da rešava. Mark je pametniji od mene, shvatio
je da nikad neće doći faza u kojoj neće biti problema. Sad ja prepisujem od
njega, pa kad me neko na nekoj bleji pita o čemu razmišljam ili šta je za mene
uspeh ja ispričam Markovu filozofiju, i izostavim njegovo ime, i njegov lik
uopšte. Šalim se, došlo mi je da napišem ovo, da zamislim na trenutak takvog
mene i vidim kako se osećam. Užas jbt.

Idemo na sudar – BAM.

Filozofija
napornog rada

1. Razmaženi umetnici su samo to – razmaženi umetnici. Posao je konstantna
borba sa otporom, i ona traje svakodnevno, a sam otpor će živeti zauvek.
Predstavnik filozofije: Steven Pressfield, knjiga „The war of art“.

Ovu knjigu prati jako zanimljiva priča, potrudiću je da je ispričam po sećanju, pa
ako nešto zajebem, ne marite. Naime, Stiven je dugo godina želeo da bude pisac,
ali se nije usuđivao da se oproba u toj umetnosti. A onda je u jednom momentu dok
se pripremao za spavanje u svojim kolima odlučio da više ne bude taksista već
da pokuša da postane ono što je oduvek želeo – pisac. Svoju prvu knjigu objavio
je tek nakon nekoliko godina, a devetnaest godina nakon te svoje odluke napisao
je svoj prvi bestseler. Nakon prvog, došao je i drugi, pa treći, četvri,
peti…

U jednom momentu kolege su počele da ga optužuju za ghostwriting, jer nisu
mogli da veruju da jedan čovek može da pravi toliko kvalitetnog sadržaja. U
svoju odbranu napisao je knjigu pod naslovom „The war of art“ u kojoj vrlo
detaljno opisuje svoju borbu, ali i opsesiju sa otporom. Objašnjava kako njemu
ni malo nije lako da svakog radnog dana piše od 10-15h, bez izuzetaka. Kako se
svako veče plaši da već sutra neće ispuniti “kvotu“ i da će ga neka prepreka
(otpor) saplesti. Ukratko, on čak i umetnički poziv predstavlja kao rudarski
posao (što u nekoj meri i jeste) i iako je pisanje njegova najveća ljubav,
neprecizno bi bilo reći da on uživa u svom pozivu. Što ne znači da ne uživa u
odgovaranju na isti, ako razumete šta hoću da kažem. Pročitajte ili poslušajte
knjigu i videćete o čemu se radi.

Kao što vidimo Stivenova filozofija je da ništa u životu nije lako, odnosno da
ako dovoljno jako želiš možeš da postigneš šta god zamisliš, samo moraš
ozbiljno da se trudiš. Svima nam je poznata ova filozofija, vrlo je verovatno da
je većina nas odrasla na njoj.

Pozitivna karakteristika ove filozofije je da uz pomoć nje razvijamo karakter,
odnosno upornost. Jer život zaista nije ni lak ni jednostavan (taj koji je
rekao suprotno je živeo sam u pustniji na korici ‘leba dnevno, prijatelju moj,
dođi u Beograd po bilo koju potvrdu iz APRa da vidiš kako nema stresa, usta te je…) i
bez obzira na to da li se radi o poslu ili o porodici, prijateljstvu, dijeti,
definitivno nas u životu na svakom čošku čekaju prilike za trud (kako sam ovo
lepo reka’). Na neki način, ova filozofija nas priprema za život.

S druge strane, ona je glavni sporedni krivac zašto mnogi ljudi rade ono što ne
žele (jer posao je težak i moraš da se trudiš – ne odustaj) i jure uspeh koji
im i ne treba, jer misle i veruju da je svrha života u tome da radiš naporno i
da stičeš puno, jednostavno to svi oko tebe rade, pa kud svi tu i ti.

Najvažnija nuspojava je verovatno izgubljeno vreme, ako ste se pronašli u
prethodnoj rečenici i radite ono što nije za vas, kao i loši međuljudski odnosi
koji preterani trošak energije donosi u naš život. Ovo pričam pod uslovom da,
kao i ja, nemate neograničeni kapacitet energije plus ste obdareni vrckavim
temperamentom pa neretko zbog vašeg napornog rada stradaju oni koji to najmanje
zaslužuju.

Verujem da smo stekli sliku o prvoj filozofiji. Kao i sve drugo u životu nije
100% šit, ali nije hram u kom će se moja deca klečeći moliti, definitivno.

Filozofija poslovnog zadovoljstva

2. Kada sam išao u muzičku školu bilo mi je preteško da vežbam 6h dnevno. Sa
druge strane, odlično mi je išlo pisanje blog postova. Volim i jedno i drugo,
ali s obzirom da mi je pisanje išlo dosta lakše, shvatio sam da time treba da
se bavim. Predstavnik filozofije: Mark Manson, knjiga „The subtle art of not
giving a fuck“.

The post Radi naporno! Ili nemoj, ako ti je naporno taj posao nije za tebe! Koja poslovna filozofija je u pravu? appeared first on Stefan Lalić.

Da li cigarete mogu biti zdrave? Da li Coca Cola stvarno može da te učini srećnim? Da li Merix zaista skida sve fleke? Da li ti kao muškarac znaš zašto Jelen pivo? I da li stvarno Stanija daje svima petkom? Odgovor je nedvosmisleno potvrdan – „da“.

Procitaj vise na sledecem linku: Gojko mi nudi 100 EUR

The post Gojko mi nudi 1.000e da jednim postom i svojim influensom izreklamiram njegovo belo! Da li da pristanem? appeared first on Stefan Lalić.